Polako privodimo kraju drugi dan od kad ti pišem, dragi dnevniče, a treći dan od kad sam ovdje. Nisam stigao pisati ranije, jer za razliku od onih koji po cijeli dan nosaju laptop i lafo nešto piskaraju, ja imam pametnija posla. A danas sam itekako imao posla. Dakle, da ne bude opet kako pišem zbrda-zdola, pokušat ću redom. Sinoć na vatru nisam zakasnio, dočekala me moja kobaja, doduše malo prepečena, začinjena žarom u kojeg ju zamočiše moji vrli drugari. Ali, ne žalim se ja, ni na jarane, ni na kobaju. Nek su oni meni spretni ko poletarci, jer da nisu, i da su je ispekli onako lijepo, po školski, neko bi je stamanio garant. Ovako je zapala mene, kakva takva, pa ne ostadoh gladan sinoć. A sit čovjek je sretan čovjek, i veseo i druželjubiv, hoće zasvirat, hoće zapjevat, a takvi na jutarnjem zboru najgore prolaze. Ako na jutarnji zbor dođu 😉. Nije mi namjera pričati u šiframa, i unaprijed se izvinjavam ako vas ponekad zbunim svojim konfuznim retrospekcijama. Nema potrebe da mi se srdite, slijedi obrazloženje za običan puk. Dakle, sinoć se malo pretjeralo, a jutros se malo prespavalo. Dalje znate… Da belaj bude veći, danas je prvi dan raftinga na kojeg, na moju veliku želost ode skoro cijela treća četa. I tako ostadoh sam sa svojim kantama (svaka po 50ak kilica, rekao bih), blatnjavim toaletima bez papira kojeg su izgleda opet pojeli celulozofili, i potrošenim sapunima kojim se prije svakog obroka istuširaju ovi antikoronjani. Zaključak dana: na rafting slati samo prvu i drugu četu, a treću, logično, ostaviti meni na raspolaganje. Nek se čeliče, i ja sam u njihovim godinama radio po kampu. Drugi zaključak dana: napraviti detektor za tariguz, i svaki put kad neko otkine više od tri lista aktivirati alarme ili instalirati kantu vode na krov koja će se u tom trenutku prosuti njemu na vugla. Zaključak treći: one male kante iz ženskog wc-a praviti bar 3 puta veće, jer čini se da ove naše dame i od kuće ponesu smeća samo da ga tu pretovare. Da samo te kante po cijeli dan istresam, pao bih s nogu. A gdje je sav ostali posao kojeg radim… Kad sam napokon završio sve svoje obaveze, odlučio sam malo dušu odmoriti u hladu iznad šatora. Ponesem ja vreću i jastuk, i polako krenem putem snova, kad gore razapeta mreža, postavljene mete, lukovi nategnuti, a djeca skoro sva odradila svoje. I sad, je li, ja treba da legnem i prespavam akciju? Mene da mimoiđe nešto zanimljivo u ovom kampu? Nećete taj film odgledati. Vratim ja tako vreću i jastuk, i pravo u goste Robin Hudu. Treba li da napomenem da su moje strijele sve do jedne zabodene u strogi centar? Ne trebam, logično je. E kad sam to odradio, odlučio sam da me ništa više neće razdvojiti od moje tople postelje. Tako sam utonuo u miran san radnika udarnika. Probudiše me pred večeru, i to ne ovi moji, nego djeca. Da čujete šege. Ubijedili ih ovi načelnici da su im danas na raftingu upecali ribe za večeru. Da ne bude zabune, za večeru je fakat bila riba, al’ ako je ta plivala Neretvom i ja sam Indijskim okeanom. Al’ bili su mi simpatični poletarci. Ne mogu se čudom načuditi kako su im ovi neopaženo i uhvatili i transportovali ribu. Ludnicaaa. Za večerašnji KZP sprema se talent show, a meni je show svaku noć kad čistim wc. Ljudi moji, čega se ja tu naslušam, to ni jedan sveštenik u ispovjedaonici čuo nije. „ I zamisli ti šta je on meni rekooo…“; „Al’ ne kontam što mi ne možemo punit telefone u DJ-kabini“; „Jest, jest oni su ti skupa još od prošlog ljeta“; „Nisam kakio od kad smo došli“; „Meni je jednom zmija ušla u šator i nisam skont’o pa sam je slučajno ponio kući i onda smo je ostavili da živi sa nama kao ljubimac“; „Nama je vodnica rekla da možemo sjedit, nemaš nas šta tjerat“… Da nisam ovako umoran, mom spisku ne bi bilo kraja. Ali mnogo sam umoran i sutra me čeka rafting. E to će bit’ špica! Ima da pričam poletarcima kako sam upecao zlatnu ajkulu i pustio je jer mi je ispunila tri želje. Žurim sad, dragi prijatelji. Ostajte mi zdravi i sretni. Laku noć vam želim sa ovog, usprkos svemu navedenom, magičnog i voljenog mjesta.